| Pastirska Poslanica |
|
Еп. Артемије: Пастирска посланица за Недељу светих Отаца
недеља, 01 јануар 2012
Недеља пред Божић, као рујна зора пред свануће ведрога дана, најављује Сунце Правде – Господа Христа. Унапред се радујемо томе дочеку најдражег госта, јер нама долази у походе Богомладенац Христос као „Отроча младо“. Вршимо последње припреме, вршимо смотру над собом и душом својом. Да ли смо Му достојан дочек и смештај припремили? Да неће поново морати да тражи неку овчарску пећину где ће главу склонити? Света Црква нас подсећа шта треба да још урадимо да би Га примили у своја срца и своје душе. Износи данас пред нас једно чаробно огледало у коме се огледа наш духовни живот. То огледало су Светитељи Божији који нам служе за пример, као узори за подражавање. Узори из дубине векова, још из Старог Завета, они који су тајанствено уткани у родослов по телу Господа Христа. То су данашњи Свети Оци Старозаветни, све велики праведници: Авраам, Мојсије, Исаија, Јеремија и безброј њих. Све су то прекаљени борци, борци за Христа још пре Христа, борци за Еванђеље Христово пре него што је Еванђеље било записано. Писао га је Господ кроз њихове свете животе и они, безброј њих, чули сте шта о њима пише свети апостол Павле у данашњем светом апостолу, који је прочитан на светој Литургији. Они су, вели свети Апостол, вером победили царства, заградили уста лавовима, доживели васкрсење мртвих, беху непобедиви у биткама, остварише Правду Божију у овоме свету, прославише Бога Истинитога; њих не беше достојан свет, и свет их гоњаше, потуцаху се по пустињама и горама и раселинама земаљским, ходаху у кожама и кожусима, голи и боси, гладни и жедни, без хлеба и хране, без куће и огњишта, али Правду Божију не оставише; ђаволе победише, грехе све победише. Ето, вели свети Апостол какву плејаду сведока о томе шта је Бог имамо ми хришћани, какву гомилу сведока! И зато, продужује свети Апостол, да и ми, угледајући се на њих, храбрени и ношени њиховим примером и њиховом вером, трчимо у битку која нам је одређена. Какву битку, свети Апостоле? Битку за Правду Божију, за душу своју, у битку за бесмртност своју. Ту битку и води Господ Христос против греха, против ђавола, против смрти. У ту битку улећи и ти, хришћанине, одбацујући сваки грех који је прионуо за тебе. Ми хришћани се морамо борити до крви против греха, јер вели свети Апостол, „а ви још не дођосте до крви борећи се против греха“. Зато и ми, браћо и сестре, гледајући и угледајући се на ове дивне старозаветне Праведнике, да се и ми сами трудимо свим силама својим да испунимо себе оним светим врлинама којима су они испунили и украсили душу своју: вером, љубављу, смиреношћу, постом, трпљењем, и на тај начин осигурамо себи живот вечни и Царство Небеско. Од тебе се, брате и сестро, тражи одлучна вера, вера која „горе премешта“, вера која „немогуће чини могућим“, јер је речено: „све је могуће ономе који верује“. Како? Тако што ти Бог помаже. Онда када се ти трудиш, када примораваш себе на веру, примораваш себе на свако еванђелско добро, тада Господ с неба лије на тебе Божанске силе Своје и ти постајеш свемоћан: „Све могу у Хрису Исусу који ми моћ даје“. За сваку врлину се треба бориту уз помоћ Божију, јер се само врлином изгони из душе њој супротни грех. Никада, и никада немој мазити свој грех, никада немој гладити и мазити своје страсти. Знај, сваки од нас је позван на „борбу непрестану“. „Није ли човек на војсци на земљи“, питао се још праведни Јов у Старом Завету. А дужност војника шта је? Да се бори! Не чинимо ли то, постајемо дезертери из Христове војске. А за то ми нећемо имати изговора на дан Страшнога Суда Божијег. Ако не однесемо победу над грехом и над смрћу у овом свету, чиме ћемо се оправдати? Господ Христос је с нама, Богочовек је с нама, Победитељ смрти је с нама. Он нам даје све што нам је потребно за борбу. Сва победоносна оружја. Шта нам још фали, шта нам недостаје? Ништа, осим силне вере, ништа осим одлучности у вери. Али и ту веру благи Господ ће умножити у свакоме од нас ако се будемо трудили и молили, да сваки од нас проведе живот на земљи борећи се против сваког греха до крвавога зноја, и тако осигурамо себи Живот Вечни у ономе свету. Нека би свети старозаветни Оци и Праоци помогли свима нама да и ми приморавамо себе на свако еванђелско добро, на сваку еванђелску врлину, еда бисмо и ми заслужили Царство Небеско, у коме ћемо са свима светима славити чудесног и јединог Господа нашег Исуса Христа, са Оцем и Духом Светим, кроза све векове и сву вечност. Амин! +Епископ АРТЕМИЈЕ |
|
