Васкршња Посланица

Његовог Преосвештенства Епископа рашко - призренског др Артемија.

Својој духовној деци – монаштву, свештенству и верном народу Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске У ЕГЗИЛУ

Сверадосни васкрсни поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

„Васкрснувши Исус од гроба, као што је прорекао,
даде нам живот вечни и велику милост".

Која радост, која сладост обухвата данас сваку православну и христочежњиву душу, браћо и сестре, јер после тамне ноћи Великог Петка и Голготе, роди се Сунце Правде из Христовога гроба и обасја сву васељену. Зби се славно и небивало чудо, тачно онако као што је Господ у више наврата наговештавао и предсказивао својим ученицима, говорећи им „да ће се син човечији предати у руке људске, и убиће га, и пошто га убију устаће трећи дан" (Мк. 9, 31). У Васкрсењу Христовом садржана је и осмишљена сва историја рода људскога у целини, и историја и смисао свакога човека понаособ. Од Адама до Христа смрт је царовала над родом људским. Од Христа па надаље кроз сву будућност и сву вечност – царује Живот Вечни.

Васкрсењем својим Господ је из пакла извео род људски и увео га у Рај; из смрти га ишчупао и узнео у бесмртност. Господ је из ништавила и небића васкрсао људско биће у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу, и кроз то му дао све оно што је и обећао: „Што око не виде, што ухо не чу и што у срце човека не дође", дао му је Живот Вечни, Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну, Радост Вечну.

Зато је Васкрсење Христово Празник над празницима и Славље над слављима, као што се пева у дивним црквеним песмама на овај велики дан. Света пасхална радост обасјава наша срца, загрева наше душе, крепи нас и бодри усред гомиле земаљских брига, страдања и гоњења, неправди и насиља. Данас се радујемо јер се на нама испуњују речи блаженстава које је Господ изговорио у својој чувеној беседи на Гори: „Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве речи, лажући мене ради" (Мт. 5, 11). Страдали смо на распетом Косову и Метохији пуних једанаест година са својим народом и својим светињама. Страдамо и данас прогнани са Косова и Метохије, заједно са Вама, децо Наша духовна, и подносимо све туге и невоље изгнаничког живота крепљени вером у Васкрслога Господа, верујући да ако страдамо са Њим, да ћемо са Њим и саваскрснути у последњи дан. Памтимо Његове речи изговорене у молитви Оцу Своме Небеском: „Оче, хоћу да они које си ми дао, буду тамо где сам и ја" (Јн. 17, 24).

Многи ове речи Спаситељеве разумеју једнострано, очекујући да ће са Господом бити само у Његовој слави, у вечном Царству Његовом, у будућем блаженом животу. То је једно себично и хришћана недостојно поимање и тумачење речи Христових, заборављајући да Господ од нас очекује да будемо са Њим и у Његовом страдању, понижењу и распећу, да треба да Га пратимо на свим путевима Његовим, са вером и надом да ће тај наш живот са Христом и у Христу по милости Његовој бити крунисан и вечним битисањем са Њим Васкрслим и Вечноживим у Његовој слави и вечном блаженом животу.

Исту поуку и поруку даје нам из свога животног искуства и свети апостол Павле, говорећи „да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско", јер „сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени" (Тим. II 3, 12). Истинитост ових речи потврђује целокупна историја Цркве Христове у протеклих две хиљаде година, јер нам сведочи да су највећи праведници и угодници Божији, попут свих светих Апостола, светог Јована Златоуста, Атанасија Великог, до светог Владике Николаја српског и преподобног оца Јустина Ћелијског били гоњени, и злостављани.

Остатак посланице са снимком читања посланице погледајте на адреси:

http://www.eparhija-prizren.org/sr/episkop/tekstovi/309-episkop-artemije-vaskrsnja-poslanica.html