У Министарству за дијаспору Републике Србије представљене су књиге Др Мирјане Матарић, Чаријанци и Енглеска књижевност код Срба 1900-1945. кроз часописе.

Миодраг Јакшић, државни секретар у Мин. за дијаспору Републике Србије, представио је ауторку као „једног од амбасадора који су нам неопходни у свету, великог пријатеља.“ 

(photo & info: Sinisa Mijatovic)

МИРЈАНА МАТАРИЋ У БЕОГРАДУ 

У Министарству за дијаспору Републике Србије представљене су књиге Др Мирјане Матарић, Чаријанци и Енглеска књижевност код Срба 1900-1945. кроз часописе. Миодраг Јакшић, државни секретар у Министарству за дијаспору Републике Србије, представио је ауторку као „једног од амбасадора који су нам неопходни у свету, великог пријатеља.“ Излагање је наставио „...у књизи Чаријанци , Мирјана бележи своја сећања, своје корене, искрено нам их је ставила на длан, вероватно прогоњена њима у даљини, осетила је потребу да их забележи написавши ову књигу...“ 

Романескна  проза Чаријанци представља галерију стварних људи, не само литерарних ликова из Футога, накада села по много чему познатог и надареног изузетним људима и богатим плодовима природе, а данас предграђем Новог Сада, вековне српске Атине и културног центра. Књига је живи документ људских прича у вртлогу ратова и мирнодопске изградње, аутентична панорама која обухвата све друштвене слојеве и бројне документарне моменте од краја 19. века до данас. Многи ће наћи себе и своје претке у њој. Ликове и јунака романа Чајиранци повезује реалистички миље села Футога и једна бара, Чајира, по којој је цео крај од географског прерастао у својеврсни духовни топоним. Рецезенти и критичари истичу документарну, социолошко-психолошко-лингвистичку вредност романа и његов јасан и свеж, питак стил. 

Др Мирјана  Матарић рођена је у Новом Саду, живи и ради у Лос Анђелесу, магистрирала и докторирала на Београдском универзитету. Објавила је 26 књига, на српском и енглеском језику, и две хиљаде библиографских јединица поезије, прозе, превода и научних радова. Њена поезија и проза, награђиване су у Србији, Енглеској, Америци. Присутна је у многим антологијама на српском и енглеском језиу, превођена на француски, шведски, румунски, руски и хинди језик, а и сама је веома плодан преводилац модерне поезије и прозе. Добитница је двадесетак међународних награда за прозу, поезију и преводилачки рад, између осталих и награде „Арсеније Чарнојевић“, 2005. године, за целокупан књижевни рад који додељују Министарство за дијаспору и Удружење књижевника Србије заслужним ауторима у дијаспори који пишу на српском језику. Поетску награду, Златну медаљу Културно-просветне заједнице Србије, добила је 2007. године.

„...Њене песме нас уче  како да се миримо са животом, како да ценимо животне радости када нам се дарују. Како мирише усамљеност на прагу зимског дана живота...А онда нас стигну липе, древне липе младости, и жита класала булкама попрскана, пожутеле успомене...макар то доносило и болна искуства и неразумевања са онима који су ту остали. Вађно је у тим тренуцима имати некога да га ухвате за руку...“ 

Књига Енглеска књижевност код Срба 1900-1945. кроз часописе, објављене 2010. године, издавачи су Итака из Београда и Мали Немо из Панчева, је докторска дисертација Мирјане Матарић одбрањене на Београдском универзитету 1980. године на Филолошком факултету из области компаративне књижевности. Књига нуди исцрпну библиографију рађену de visu и бележи неке неке јединице којих нема у Библиографији Југославије, и то не само у области из књижевности и културе него из свих области британског јавног живота у датом периоду. Уредник књиге, Милан Орлић, између осталог је нагласио : „... Посебан значај ове књиге је што обрађује преводе који су некада били једини начин међусобне комуникације...Лепа и корисна прича о нашим важним писцима који су преводили...Уочила је периодички оквир тог времена... Лепо показује књижевне податке и поетику.... Одличан преглед урађен на библиографски систематичан начин....Прича научна и књижевна...“ 

Ова књига  Мирјане Матарић је наставак истраживања, у хронолошком смислу, где се зауставила у својим проучавањима наше рецепције  енглеске књижевности, Снежана Кићовић  –Пејаковић у књизи Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку, којим указује на специфичан начин, кроз српску периодику, на прихватање енглеске књижевности и велику популарност бројних енглеских писаца у српској културној средини у првој половини 20. века. На присутност енглеске књижевности у нас указао је 1922. године Павле Поповић у књизи Енглеска и српска књижевност, констатујући „ ...књижевне везе измећу Енглеза и нас нису тако ретке како би при првој помисли изгледало...“ Владета Поповић је после Другог светског рата пошао од Шекспира, Шекспир код Југословена нарочито у новој Југославији, питање рецепције овог енглеског песника у нашој средини осветлила је и Видосава Јанковић у својој монографији П.А. Казали као књижевник и преводилац Шекспировог Краља Лира. У средини католичких Срба у Дубровнику, настао је превод једног Шекспировог дела, одраз дивљења, но због слабог познавања језика у сваком погледу непотпун, али културолошки свакако занимљив, о којима говори у својој књизи Снежана Кићовић –Пејаковић у поглављу . Ренесанса – У знаку Шекспирове славе. Огромно поље за истраживања, у коме ће компаратистика наћи пуну потврду Скерлићеве изреке : „Од Јаокима Вујића до Шекспира велики је пут“. 

Везе  наше књижевности са добом просветитељства  код Енглеза и са Викторијанским добом, почињу са преводима Доситеја Обрадовића, а Мирјана Матарић, овом својом књигом, осветлила нам је део пута нашег свеопштег развоја. 

photo & Info: Sinisa Mijatovic

for www.SerbianTelevision.com