АПАСИОНАТА  У ФУТОГУ 

Галерија ,,Младост,, КИЦ Футога и мештани  били су домаћини списатељице  и преводиоца, доктора лингвистике и компаративне књижевности госпође Мирјане Н. Радованов – Матарић, рођене у Новом Саду, одрасле у Футогу, школоване у Новом Саду и Београду, библиотекарке Народне библиотеке у Београду и професора БУ да би касније са професуром од 1982. до данас наставила у Америци: енглески, креативно писање, руски, и специјално образовање...

Биографски  подаци само  оцртавају  оквир животног и радног века једне особе али праву слику о личности и њеном карактеру чине дела а понајвише, скоро непогрешиво, лични сусрети дивани.

Тако  је ово вече, више од три сата, скоро  заверенични, окупило  младе и старе  футожане са којима је госпођа Мирјана диванила, сећала се безберижног детињства проведеног код своје тетка Љубице у Футогу, некадашњих комшија и вршњака, снажног, неукротивог и лепог Дунава, новосадских и београдских другова и колега, поредила амерички Канзас и житородну Војводину, приповедала о бесмислено ширком и дугачаком Лос Анђелесу...

Ова своја сећања оплеменила је богатим српским  језиком, демонстрирала  вештину лепог  казивања, искрено  делила емоције са својим гостима, пленила  знањем и свежим сећањем  на свој Стари крај кога се не одриче, безрезервно воли и поштује. Оптимизам, искреност и нескривене емоције плениле су пажњу присутних и сви смо се осећали поносним на ,,наше горе лист,,  и осећања коју је Мирјана уливала у сваку своју реч и реченицу. 

Ставралачки опус у писању прозе, поезије, научних радова и, посебно, у преводилаштву (српске писце преводи на енглески а америчке, енглеске, шведске и индијске на српски језик) чине изузетан допринос афирмацији и развоју културног ставрлаштва док су  књижева дела др Мирјане Н. Радованов – Матарић преведена на енглески, француски, шведски, италијански, румунски, хинди и филипино.

У САД организује масовне фестивале српске културе, промовише савремену српску књижевност, води књижевне вечери и радионице, предаје креативно писање.

Добитник  двадесетак страних  и неколико домаћих награда: Арсеније Чарнојевић, 2005, Златне медаље Културно-просветне заједнице Србије, 2007, поетска награда Поет Изд. куће Арте, 2007, Орашачке повеље за преводилачки рад 2008, награде за кратку причу "Шумадијске метафоре" 2008. итд. 

Шта је отаџбина? 

Је ли то родна  груда

та земља  црница

што добро  рађа

не осврћући се на тешкоће? 

Да ли је то река Дунав

по којој као дете плiавала сам

сањајући  да ћу, када одрастем,

све земље  обићи кроз које он промиче? 

(О остајању  било где

никада није било ни помисли). 

Отаџбина. Да ли су то гробови

мојих најдражих

разбацани по Војводини и Србији? 

Места која сам  с љубављу

поштовала и  обилазила,

црква Ружица, Света Петка, Саборна

а сада и нова Катедрала; манастри,

историјски  споменици,

од којих  први, Калемегдан,

чува и  моје личне крхке успомене,

Маркова црква, Ташмајдан,

Авала где  сам први пут стала на скије.

Топчидер  и Кошутњак, где сам 

судбинске моменте  преживљавала

несвесна  да пишем странице сопственог живота

неизбрисиве. 

А Море Јадранско?

свуда сам га после тражила

у другим морима и океанима

док нисам  схватила да га

никад више не могу наћи,

као што ни једна река,

ни Дњепар, ни Мисисипи,

Дунав засенити неће. 

Сви мостови  света

за мене су срушени

када је пао  новосадски

у последњем  бомбардовању

А леш мој неодлучно

отпливао  ка Црноме Мору

у рацији 1942. 

Шта је завичај  у свакоме од нас?

То су и  древне липе у порти Саборне цркве 

чији мирис  ме прати кроз године лутања

да се јави неочекивано у тренуцима смоће 

Не знам где  ће моје тело уморно

наћи мир, али знам мој дух ће

неуморно  лебдети над Србијом. 

Јесен, 2005. 
 

РАДОВАНОВ-Матарић, Мирјана

Апасионата ; поезија / Мирјана Н.

Радоаванов-Матарић  – Београд : Арте, 2007

(Београд  : Вова). -  92. стр. 

ISBN 978-87133-00-6

(Сва  права умножавања или дистрибуције  нису

дозвољена без сагласности аутора или издавача) 
 

У галерији ,,Младост,, у Футогу, испод ове уметничке  слике, госпођа Мирјана је својим беседама ,,лечила,, душе и срца присутних  футожана.

(...Према већем  броју историјских извора (Свети) Кузма и Дамјан бејаху доктори. Њиховим ангажовањем много је људи пихватило хришћанство. Они су видали болести и њихове ране и апостолски деловали...) 

(Текст и  фото: Срђан Илић, режисер, допсник  СТВ-Чикаго, Сремски Карловци)