На десетогодишњици  извођења Пучинијевих Боема, улогу Родолфа извео је на сцени првак Београдског позоришта, тенор Дејан Максимовић, који је у задњих осам година остварио већину извођења ове представе. Првак Београдске опере радо се сећа својих студентских дана на Музичкој академији: „Био сам  ангажован од Српске Православне Цркве и хора Првог певачког друштва Саборне цркве из Београда, као солиста и тада смо остварили значајне наступе, више концерата,  у Немачкој, Аустрији, Италији, а посебно ми је у сећању остао наступ у Канади са истим хором на отварању првог српског манастира поред Хамилтона.“ 

(photo & info: Sinisa Mijatovic)

ПРВАК БЕОГРАДСКЕ ОПЕРЕ  ДЕЈАН МАКСИМОВИЋ 

На десетогодишњици  извођења Пучинијевих Боема, од последње поставке у Београду, чију је режију радио тенор Предраг Протић,  улогу Родолфа извео је на сцени првак Београдског позоришта, тенор Дејан Максимовић, који је у задњих осам година остварио већину извођења ове представе. 

Тенор који у последњих десет година убедљиво држи репертоар велике француске опере ( правац који се јавио у 19. веку и обележем је стварањем Бизеа –Кармен, Гуно – Фауст). Последње велике три продукције рађене у Београду управо је радио Дејан Максимовић : Хофманове приче – Жака Офенбаха, Вертер – Жила Маснеа, Фауст – Шарла Гуноа. Прошлог месеца доласком Катарине Јовановић на чело Београдске опере добија место у најновијој оперској поставци Лучије од Ламермура – Гаетана Доницетиа, где остварује ванредан успех и изванредне критике. 

У историји балканског поднебља је експресија гена за музички таленат, остало је судбина : „Отац је хтео да постанем хармоникаш, наставим традицују мога прадеде из села Наталинци ,пoзнатог хармоникаша из осамдесетих година 19. века. Ја сам самоиницијативно завршио нижу музичку школу, касније сам у Другој економској школи упознао човека који је у мени чуо тенора, одвео ме у Културно-уметничко друштво „Иво Лола Рибар“, да бих убрзо потом отишао у школу „Мокрањац“ и са осамнаест година почео да школујем глас.“ 

Дејан Максимовић био је ангажован на свим већим извођењима вокално инструменталне музике и целовечерњих концерата иза чије је организације је стала Београдска филхармонија као прометер његовог уметничког рада у Београду. Љубљанска опера га је ангажовала у последње три сезоне у њене велике три продукције : Заљубљен у три поморанџе - Прокофљева, Кнез Игор – Бородина, Архитектура тишине – копродукција Мариборско- Љубљанске опере, где је освојио срца публике својим раскошним талентом, извођењем и великим шармом његове уметничке личности. Ове године реализовао је два велика наступа у амбасадама Србије у Копенхагену и Атини , за српску дијаспору и дипломатски кор страних земаља, на најлепши начин представљајући нашу земљу. Његов глас чуо се на гостовањима у Цетињу, у опери Балканска царица краља Николе, и Сарајеву, у опери Љубав напитка. Приликом продукције у Немачкој, прошло сезоне Моцартове опере,  за 20 дана учествовао у 15 извођења захтевне тенорске роле Феранда. 

Прве часве певања започео је са проф. Мирјаном Влаовић у Музичкој школи Мокрањац. Дипломирао је соло-певање на Факултету музичке уметности у Београду. Дебитовао је као Бастијен у Моцартовој опери Бастијен и Бастијена (1996), a исте године и у Народном позоришту у Београду као Гроф Алмавива у Севиљском берберину. Током студија био је лауреат свих значајних певачких такмичења у земљи. Од 2005. усавршава се код проф. Рите Сусовски. Његов оперски репертоар чине улоге Дон Рамира (Пепељуга), Паолино (Тајни брак), Ленски (Евгеније Оњегин), Гроф од Мантове (Риголето), Родолфо (Боеми), Фауст (Фауст), Тамино (Чаробна фрула), Неморино (Љубавни напитак), Алфредо (Травијата), Дон Отавио (Дон Ђовани), Принц (Заљубљен у три наранџе), Ернесто (Дон Пасквале), Принц Владимир (Кнез Игор), Ферандо (Тако чине све), Пинкертон (Мадам Батерфлај), Хофман (Хофманове приче), Вертер (Вертер). Као солиста извео је многа вокално-инструментална дела са оркестрима Београдске филхармоније, Симфонијског оркестра из Рима, Рајнске филхармоније, Симфонијског оркестра РТС, Симфонијског оркестра РТВ Словенија: Моцартови Реквијем и кантата Maсонско весеље, Росинијев Stabat Mater, Хајднове Missa in tempore belli и Годишња доба, Дворжаков Реквијем, Орфова Carmina burana.Сарађивао је са диригентима као што су: Младен Јагушт, Урош Лајовиц, Алберто Холд-Гаридо, Силвио Барбато, Дитер Росберг, Петер Феранец, Доријан Вилсон. Као солиста је наступао у Немачкој, Словенији, Италији, Грчкој, Великој Британији, Мађарској, Канади, Данској и Кини. Редовно одржава реситале.

Првак Београдске опере радо се сећа својих студентских дана на Музичкој академији  : „ Био сам  ангажован од Српске Православне Цркве и хора Првог певачког друштва Саборне цркве из Београда, као солиста и тада смо остварили значајне наступе, више концерата,  у Немачкој, Аустрији, Италији, а посебно ми је у сећању остао наступ у Канади са истим хором на отварању првог српског манастира поред Хамилтона.“  

Можда ће га судбина навести да свој волуминозни и вокално убедљив тенор представи и публици у Америци. 

                                                                                                                                          Синиша Мијатовић