ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА ОЉЕ ИВАЊИЦКИ

„ЈА, КОСМОС ЛИЧНО“ 

У Продајној галерији „Београд“ на Косанчићевом венцу, отворена је изложба цртежа недавно преминуле сликарке Оље Ивањицки. Изложено је око 30 радова у различитим техникама, насталих између 1955. и 1985. године, који су до сада били ретко излагани, а неки од њих су по први пут представљени јавности. Изложбу цртежа „ЈА, КОСМОС ЛИЧНО“ Оље Ивањицки (1931-2009), аутор поставке Здравко Вучинић замислио је као омаж уметници која је била дугогодишњи сарадник и пријатељ ове галерије, а организована је поводом годишњице смрти наше чувене сликарке. О Ољи Ивањицки говорио је вајар, академик Никола Кока Јанковић „...упознао сам је пре рата, пред саму окупацију, још као дете, била је бистра девојчица...“ наставивши о Ољином животу и стваралаштву.

Одабрани  цртежи Оље Ивањицки припадају раном и зрелом периоду њеног стваралаштва, а  у фокусу поставке су радови из времена  у коме је сликарка била активан  протагониста „медиале“, једног од најоригиналнијих и највиталнијих покрета српске послератне уметности. Цртежи су настали као припремне скице, студије за одређене композиције или као самосталне форме широког тематског репертоара, за саму уметницу ови радови су били интимни исказ, а за стручну јавност сакривени траг јеинствене стваралачке енергије која отвара нове могућности за будућа тумачења и вредновања њеног богатог уметничког опуса у целини. 

Године 1957. са групом сликара, Милићем од Мачве, Леонидом Шејком, Милованом Видаком, Светозарем Самуровићем, Костом Брадићем, Синишом Вуковићем, Миром Главуртићем и другим, основала је групу „Медиала“. коју су представљали млади сликари, писци, филозофи, архитекте, композитори. Свим члановима Медијале била је заједничка једна једина идеја: бескрајна љубав према уметности и бескрајно веровање у њене свеукупне моћи. Прва изложба под називом "Медијална истраживања" одржана у галерији Графички колектив а излагали су Оља Ивањицки, Леонид Шејка, Миро Главуртић, Владан Радовановић. Група Медиала је имала 12 изложби. Године 2006. Оља Ивањицки ради на оснивању Салона музеја Медиале, у оквиру Историјског музеја Србије.

Оља Ивањицки је имала 87 самосталних изложби у земљи и иностранству. Шездесетих година прошлога века је почела прва са поп артом у Београду, а припремала је и изведбе које се памте. Њене слике се налазе у многим музејима и галеријама широм света: музеју „Метрополитен“ у Њујорку, Музеју модерне уметности у Њујорку, музеју „Санта Барбара“, Калифорнија, Музеју савремене уметности у Београду, Народном музеју у Београду, Музеју модерне уметности у Скопљу, Музеју града Београда, Историјском архиву у Београду, Градском музеју у Ровињу, колекцији „Филип Беман“ у Филаделфији, факултету „Добс Фери“ у Њујорку, колекцији „Витезови Малте“ у Њујорку.

Изабрана  за Најбољег сликара двадесетог века у Југославији на основу гласања спроведеног међу југословенском публиком, добитник је Седмојулске (1988) и Вукове награде за животно дело, највећих признања у Србији. Проглашена: 1995. IBC Cambridge - „Међународну жену године”, 1998. ABI - Међународни биографски центар из Кембриџа и Амерички биографски институт - „Међународну жену године”, 1999. IBC Cambridge - „Водећих 2000 интелектуалаца света”, 2000. IBC Cambridge - „Изузетни појединци 20. века”, 2001. IBC Cambridge - „Водеће живе легенде света за 2001 годину”. Постала је заменик гувернера Америчког биографског института, а затим заменик директора Међународног биографског центра у Кембриџу, 2005. постаје један од оснивача Нишке уметничке фондације за младе уметнике, 2006. добија Златни беочуг за животно дело од Културно-просветне заједнице Београда.

Награде је не мимоилазе  ни после смрти. MS "Click" је Ољи Ивањицки постхумно доделио Награду за посебан допринос у развоју моде и уметности. Ову награду пре ње добили су професор и костимограф Анђелка Слијепчевић, модни креатор Борис Николић и певачица Слађана Милошевић, који су, свако на свој начин, обележили овдашњу модну сцену.

Историчар уметности Здравко Вучинић у  предговору каталога ове изложбе и у директном обраћању присутној публици, објаснио је цртачку страст и опсервацију линијом Оље Ивањицки :

„ Умела је да опсервира било који податак линијом, што значи, да је са те стране њене потенције предњачила као незаобилазни феномен у поводу било које и какве ликовне поенте. Заправо, све је почињало и окончавало се кроз одговарајућу промисао првог изражајног средства којим се човек почео бавити. У њеном случају без цртежа се није могао замислити ни један озбиљан преносилац идеја или квалификатив у разграничењу површина. Са њим је све почињало и завршавало се, свеједно да ли је у питању слика, скулптура, илустрација, модел примењене уметности или било шта друго чега се дотицала. У томе је било извесне инпровизације чврсто утемељене на јасној визуелној замисли коју је надомештала вештом артикулацијом, настојећи да опстане у домену властитог цртачког умећа.

Цртачка страст је њен императив, заснован на личном доживљају али  и сопственом тумачењу животне збиље. Она  је сматрала да дело треба да сачува виталну  аутономност, да буде оформљено од реалних  чињеница и чинилаца реалног света. Није бежала од могуће поруке нити је напустила класичну форму делања.

  Њена се уметност, спрам укупних  одлика, смешта у  контекст разрешења  психолошких, филозофских,  моралних, политичких  и надасве бескрајно  „удаљених“ космичких  дилема којима  је савремени свет опседнут“.

Продајна  Галерија „Београд“ у којој је се ова изложба реализује, основана је 1963. године са циљем да излаже и путем продаје популарише дела ликовне и примењене уметности. Налази се на Косанчићевом венцу, у старом делу града, окружена Факултетом примењених уметности, Патријаршијом Српске Православне Цркве, Конаком књегиње Љубице и другим старим здањима са којима чини јединствену амбијеталну целину.

Зграда у којој је смештена представља заштићени споменик културе који има дугу историју почев од њеног настанка 1911. године. Она је стециште уметника и љубитеља уметности у којој се наставља традиција везана за настанак прве сликарске школе Стеве Тодоровића  и школе Кирила Кутлика  из давне 1895. године. 

Синиша Мијатовић