У Југословенској кинотеци свечано је отворен XII Фестивал нитратног филма  "У запаљивом ритму  – Nitrate gear" , на коме ће бити приказано преко 30 рестаурисаних копија филмова, из нашег и 12 страних архива.

Oтворен je на Дан Југословенске кинотетке, када је у кафани „Златни крст“  6. јуна 1895. организована прва филмска пројекција у Београду и на Балкану.   

Од 31. марта ове године Филмски архив Југословенске кинотеке стављен је на листу културне баштине под заштитом UNESCO-а.

(photo & info: Sinisa Mijatovic)

ОТВАРАЊЕ  ФЕСТИВАЛА НИТРАТНОГ ФИЛМА 2010. У БЕОГРАДУ

„Добродошли. Нека нитратне слике  заплешу у запаљивом  ритму“ 

У Југословенској кинотеци свечано је отворен XII Фестивал нитратног филма под називом: У запаљивом ритму  – Nitrate gear, на коме ће бити приказано преко 30 рестаурисаних копија филмова, из нашег и 12 страних архива, славних аутора које ће публика видети први пут, а нека дела ће се поново појавити после више деценија, окупивши архивисте и истраживаче из целе Европе.

Другог дана Фестивала традиционално ће се додељивати захвалнице.

Фестивал је отворен на Дан Југословенске кинотетке, који је и датум када је у кафани „Златни крст“  6. јуна 1895. године организована прва филмска пројекција у Београду и на Балкану.  

Фестивал  је започео пројекцијом два  филма. Дубровник „Град Св. Влаха“ из 1928. године, који се деценијама водио као изгубљен после Светске изложбе одржане у Њујорку 1939. године, на којој нас је репрезентовао, редитеља Макса Калмића, мучки убијеног од стране фашиста 1940. године. „Waterloo“, из 1928. године, режисера Карла Грунеа, монументални еп позног немог филма који је у сали праћен уз клавирску пратњу Петра Станојевића, вративши нас у неко романтично, већ помало заборављено време гледања филмова. 

Од 1952. године Југословенска кинотека је постала 17. члан FIAF-a (Међународне федерације филмских архива) који данас окупља више од 130 кинотека из целог света. Од 1995. године постаје, по позиву, члан ACE-a ( Асоцијација кинотека земаља европске заједнице). Југословенску кинотеку данас чине Филмски архив, Музеј Кинотеке, Библиотека и Дирекција, а у њеном поседу налази се 85.000 филмских копија, 25.000 плаката, исто толико књига, часописа и више од 400 предмета. Од 31. марта ове године Филмски архив Југословенске кинотеке стављен је на листу културне баштине под заштитом UNESCO-а. 

У оквиру Фестивала свечано је отворен и потпуно реконструисан Архив Југословенске кинотеке у чијем саставу су у депои са нитратним, самозапаљивим копијама. То је прва реконструкција те врсте од оснивања Југословенске кинотеке 1949. године и многи филмови за које се мислило да су неповратно изгубљени, пронађени су после много година управо у колекцији нитратних филмова Кинотекиног Архива. Многи пронађени филмови враћени су кинематографијама којима припадају

( Италија, Немачка, Мађарска...), а тако је и први српски и балкански играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ из 1911. године, редитеља Чича Илије Станојевића, пронађен у Аустријском државном архиву. 

Директор  Југословенске кинотеке, Радослав Зеленовић, између осталог је рекао:

„Све што смо постигли протеклих година, како на заштити, тако и на приказивању нитратних филмова уверило нас је, по ко зна који пут, да је реч о делима, драгоценим сведоцима историје филма са краја 19. и прве половине 20. века, које морамо сачувати да би смо упознали кључне делове сећања на век за нама. Нитратни филмови су вредно наслеђе наше цивилизације. Они су историја која има будућност“.  У свом обраћању, осврнуо се на још неке чињенице : „ Ми смо земља која је у овом периоди транзиције најгоре прошла са биоскопима. Залажем се, а то треба брзо чинити, да сваки град, од Суботице до Врања, треба да има градски биоскоп о коме ће град водити рачуна, јер филмови се не праве само за фестивале и телевизију, они живе у биоскопским дворанама у директном контакту са публиком. Кафана „Златни крст“, у складу са данашњим временом, претворена је у коцкарницу. Зграда Кинотеке добила је значајна средства из инвестиционих европских фондова за опремање, што је искоришћено на прави начин, да ова генерација остави за собом нормалне услове за рад новим генерацијама. У кратком периоду, у Мађарској филмској лабораторији у Будимпешти, реконструисали смо наших 60 најугроженијих филмова, средствима Министарства културе Републике Србије“. 

Селектор  Фестивала, Александар Саша Ердељановић, из обиља наслова, издвојио је само нека славна редитељска имена која ће красити овај Фестивал: Carl Th. Dreyer, Robert Wiene, Martin Frič, Bela Gaal, Raymond Bernard, Voja Nanović, Giovanni Pastrone, Abel Gance, Josip Novak, Luigi Maggi, Karl Grune, Oktavijan Miletić, Louis Feuillade, Mario Costa, Nikolaj Sanišvili, Cecil B DeMille, Erich Waschneck, Maks Kalmić...

Међу најстаријим филмовима су Мађијево дело „Јемство“ из 1909., Фејадов „ Лизистрата, или Штрајк пољубаца“ из 1910., Де Милова „Кармен“ из 1915., Пастронеова „Ватра“ из 1915., Гансов „Оптужујем“ из 1919., Феликса Баша „Очајник“ из 1920. и Феликса Ката „Пустоловине мацана Марка“ из 1920. године. Селектор Фестивала је најавио : „Биће ту и других изненађења, промоција књига и ДВД-а са старим филмовима...Једноставно, за свакога понешто у ових шест дана и то, наравно, у запаљивом ритму“. 

Архивски  филм задире у ону страну оностраног, постављајући есенцијална питања, у епохи заборава и миленијуму који виртуелно претпоставља тактилном. Сусрет у тами биоскопске дворане са делима филмских предака, протоком времена, буди узбуђење изазвано треперавом мистеријом сребрног нитрата, хемијске реакције, насталој у алхемијској вези са нашим прецима из увек бољих, старих, добрих времена, који са нама воде дијалог о дигиталној будућности која нам измиче.

Сенке заборављених филмских предака су оживеле, о чему је говорио управник и уредник Музеја југословенске кинотеке, Динко Туцаковић:

„Од баштинара и заштитника прошлости наш Фестивал нитратног филма, за једну декаду, један век и један миленијум свог постојања, успео је да остане конзистентан, квалитетан и убедљив, глобално релевантан, али надамо се, пре свега, неопходан и узбудљив за све љубитеље филма, уметности и живота“. 

На отварању су се нашли љубитељи филма, познати филмски радници, међу њима и Владимир Анђелковић, председник Центра организација аматерског филма Србије, који нас је позвао да присуствујемо 39. ревији аматерског филма најмлађих филмских ствараоца. Поред ове две манифестације, Музеј југословенске кинотеке, током овог месеца, приказаће филмове тематских циклуса  Даме бирају и Лопта је округла, филмове Френсиса Форда Кополе поводом прошлогодишње добијене награде за животно дело у Торину, а одржаће се и Фестивал индонежанског филма у сарадњи са амбасадом Индонезије у Београду. Публика ће имати прилику да ужива у остварењима филмске уметности. 

                                                                                                                                    Синиша Мијатовић