Prijatni razgovori sa pozitivnim ljudima su idealni. Teško je doći do osobe koja zrači pozitivnim nabojem. Iskoristili smo Slavu Pravoslavne crkve u Mariboru za razgovor sa čovekom, koji je pun pozitivne energije i znanja iz bliže i dalje srpske istorije. Milenko Popović, Protonamesnik, čovek iz zagrebačke mitropolije kompetentan je za davanje informacija o finansijskom stanju zagrebačke Mitropolije. Čovek je koji je uspeo da se izbori za novčana sredstva koja su omogućila, da se pravoslavni vernici iz Maribora sastaju u svojoj crkvi, da se mole Bogu.

(photo & info: Rade Bakracevic)

Rade Bakračević: INTERVJU S POVODOM

PROTONAMESNIK MILENKO POPOVIĆ:

 »VAŠE NAJVEĆE BOGATSTVO JE PAHOR SAVA KOSOJEVIĆ«

Maribor, 30. maj – 

Prijatni razgovori sa pozitivnim ljudima su idealni. Teško je doći do osobe koja zrači pozitivnim nabojem. Iskoristili smo Slavu Pravoslavne crkve u Mariboru za razgovor sa čovekom, koji je pun pozitivne energije i znanja iz bliže i dalje srpske istorije.

Milenko Popović, Protonamesnik, čovek iz zagrebačke mitropolije kompetentan je za davanje informacija o finansijskom stanju zagrebačke Mitropolije. Čovek je koji je uspeo da se izbori za novčana sredstva koja su omogućila, da se pravoslavni vernici iz Maribora sastaju u svojoj crkvi, da se mole Bogu.

»Već nekoliko godina, kaže Milenko Popović novac za plaćanje kredita za Pravoslavnu crkvu u Mariboru stiže iz Zagreba. Jedanaest meseci plaća mesečne rate zagrebačka Mitropolija a jednu ratu godišnje plaća mariborska crkva. Bilo je para i tako smo u Zagrebu odlučili. Za ovu crkvu gde sada sedimo dali smo dosta para. Vlasnik crkvene zgrade je mariborska pravoslavna opština i naravno pravoslavni vernici koji žive u ovom delu Slovenije. Moram da pohvalim Paroha Savu Kosojevića, članove crkvenog odbora i ovdašnje vernike koji su danonoćno nesebično radili na podizanju crkve. Pohvaliti treba i Srbe, koji su finansijskim sredstvima pomagali izgradnju ovog Božjeg hrama. Vernici, koji su gradili crkvu uložili su veliki deo svoje energije u nju. Zato će svoju crkvu voleti i njoj pripadati. Predlažem srpskim vernicima da zajednički zasuču rukave i prihvate izgradnju nove crkve na prostoru, koji je kupljen i koga je danas Mitropolit Jovan blagoslovio. Tek onda će svi vernici biti veseli. Mi ćemo pokušati da finansijski pomognemo izgradnju crkve, samo to će biti teško jer smo ovih dana počeli sa izgradnjom nove zgrade Srpske pravoslavne opšte gimnazije u Zagrebu. To je i za nas veliki finansijski zalogaj. Za novu crkvu smo već dali sto hiljada eura. Ipak, mogu da vam dam veselu vest. Ukoliko od Zagreba dobijemo novac, koji nam duguju, biće novca i za vašu crkvu. Morate među svojim vernicima da sprovedete akciju sa kojom ćete ih upoznati sa svojim finansijskim problemima i da zajednički sa 8.000 Srba iz Štajerske rešite svoj problem. Napominjem da je istorija Srba puna takvih inicijativa. Srpsko stanovništvo je u svojoj dugoj istoriji uvek samo gradilo svoje Božje hramove. Bili su ponosni na to. Te crkve su najviše voleli. Bilo je slučajeva da su tokom dugogodišnje istorije našeg naroda crkve gradili i sami Austrijanci i poklanjali ih Srbima. Te crkve su ostajale bez Srba jer Srbi nikada nisu imali te crkve za svoje i nisu imali bogoslužja u njima. Napominjem da se voli samo ono što se svojim rukama izgradi. Vi imate bogatstvo u svojim vernicima. Vaše najveće bogatstvo je vaš Paroh Sava Kosojević, koga hvale svi vernici i koji je promenio vaš život u pozitivnom smislu. On je najomiljenija ličnost među pravoslavnim vernicima u Mariboru i pravi putokaz, kako se velikim trudom i verom u Boga mogu ostvariti gotovo nedostižni ciljevi.

Mi imamo još nekih problema u Zagrebu mada želimo da se ti problemi što brže reše i da se posvetimo duhovnom životu naših vernika«, završio je svoje odgovore »Štajerskim novostima« Milenko Popović.

Lepe i duboke reči velikog čoveka Milenka Popovića zabeležili smo u kratkoj verziji. Dnevne novine su, nažalost, namenjene kratkim izveštajima. Razgovor sa njim nastavili smo bez snimanja. Milenko je imao odgovor na sva pitanja. Otišao je daleko u istoriju srpskog naroda. Govorio je bez prestanka. Potsetio me je na intervju, koji sam pre pet godina imao sa sadašnjim Igumanom Metodijem sa Svete gore Atos iz manastira Hilandar. Milenko je govorio kao da nije bio sa nama već kao da je bio u nekom drugom svetu, koga mi ne razumemo. Šteta da takve ljude ne iskoristimo za neka veća i korisna predavanja, koja bi otvorila oči našim vernicima. Neka to bude zadatak za neka nova, možda i druga vremena.

photo & info: Rade Bakracevic