| 154. godisnjica rodjenja Nikole Tesle |
|
(photo & info: Sinisa Mijatovic) 154. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Музеј је промовисао свој најновији издавачки подухват, 6 нових ЦД издања на којима се у српској и енглеској верзији објављени каталози најзначајнијих тематских изложби Музеја, реализованих током протекле четири године :Теслин чудесни свет електрицитета, Дипломе Николе Тесле, Књиге из Теслине библиотеке, Часописи из Теслине личне библиотеке, Теслина фонтана и Тесла у Београду 2. јуна 1892. године. Од 150. годишњице до данас Музеј је издао преко 30 нових публикација. Ова богата издавачка продукција већим делом обухвата издања која се објављују први пут. У појединим едицијама нашла су се и раније објављена дела која су измењена и допуњена драгоценим и до сада необјављеним фотографијама и илустрацијама.
Догађај је био медијски пропраћен, привукао је бројне посетиоце, међу њима и добре познаваоце Теслиног наслеђа. Присутнима се обратио министар Божидар Ђелић Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије и др Бранимир Јовановић, директор Музеја Николе Тесле. Публика је пажљиво слушала њихово излагање, а када су им се говорници обратили „...да ли има питања...“, постављено је само једно питање које је подстакло даљу дискусију.
Министар : „Данас се, пре 154 године, родио један од највећих генија којег је видео свет . Клод Алегру, бивши министар просвете Француске, је у његовој последњој књизи под називом Наука је шанса и изазов 21. века започео књигу следећим речима, рекао је и цитирам : „Свима мора бити јасно да је доминација САД-а директан производ генијалности једног младог српског емигранта Николе Тесле.“ И те речи морају увек бити нама на уму, да препознамо да интелигенција и таленат наших грађана је највеће благо са којим ова нација располаже и због тога данас желим да кажем да је Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије званично покренуло иницијативу да 10. јули буде проглашен, прво за Дан науке у Републици Србији и очекујемо да се Влада Републике Србије до септембра изјасни о овом питању и да ћемо ту одлуку после пренети на ОУН као иницијативу да дан рођења Николе Тесле буде проглашен и за Дан науке у свету. На тај начин Србија ће се у 21. веку афирмисати као земља која поштује и афирмише у сфери знања, као земља која ће у следећих четири године инвестирати 800 милиона евра у научне и технолошке пројекте, 400 милиона евра за пројекте и још 400 милиона евра за инфраструктуру у домену науке и технологије, земља која ће инвестирати у инфаструктуру Петнице 6 милиона евра, изградити 1.000 некомерцијалних станова за наше младе научнике, која ће уложити 20 милиона евра за повратак нашег научног талента који је данас расејан по свету, која ће уложити значајна средства да се отвори са повратником Стојковићем у Крагујевцу један Центар за матичне ћелије, земља која ће инвестирати у домену микроелектронике, у домену пољопривреде у Новом Саду. Ми смо земља која је препознала да ће 21. век бити успешан само за оне земље које буду успешне у економији знања и нема бољег места од Музеја Николе Тесле да то кажемо и да кажемо да ће се за две године отворити у блоку 39 на Новом Београду и Центар за промоцију науке где ће сви основци и средњошколци са њиховим пријатељима, родитељима, учитељима, професорима, имати могућност да се на један интерактивни начин упознају са чарима науке и технологије, али тамо ћемо одржавати семинаре и за новинаре, министре, директоре, посланике, за привреднике, на начин на који ћемо афирмисати науку, технологију и иновацију у нашем друштву. Нема никакве сумње, један од кључних експоната и атракција и тог Центра за промоцију науке ће бити сала која ће бити посвећена Николи Тесли, једном од наших највећих умова и највећих умова света. Веома је индикативно да и дан данас, постхумно, се откривају изуми Николе Тесле. И оно што је он видео пре других, пре 150 година, нешто што је он био у стању да препозна као могућности које, ето, само сада, техника омогућава човечанству. Мило ми је што видим и овде, овога дана, родитељи са децом, децом која имају три и осам година, долазе да се упознају са ониме што је један Србин успео да уради за свог живота. Хвала пуно на вашој пажњи.“
Директор : „Хвала господину Министру на овим, заиста лепим и охрабрујућим речима у односу на оно што свакако треба учинити за нашег великог генија. Рекао бих само да Музеј Николе Тесле обележава сваку годину као Теслину и почевши од 2006. године када је било на стотине пројеката које смо реализовали широм света, преко 2007. године када је отворена Теслина фонтана, прва изграђена у свету, преко пута овог музеја, у малом парку, па потом, подсетићу на прошлу годину да је отворен један специјални простор у сред Белвила , Универзитетског села где је Музеј имао своју изложбу и где је практично дао свој допринос том планетарном догађају, када су многи спортисти из читавог света могли да упознају великана и нашег и светског , који је заиста изменио слику света око нас. Рекох, свака година је Теслина, дакле, Музеј се увек понаша као да је свака година она велика, округла и зато смо ове године учинили много тога што ће значити за даљи рад Музеја. Пре свега промовисали смо чињеницу да је управо завршен рад на реконструкцији сутерена који ће можда бити невидљив за спољну публику, али је он веома важан за даљи живот музеја, затим ту је отварање новог професионалног депоа за чување Теслине оригиналне архиве, а у другом делу тог адаптираног простора, захваљујући финансијским средствима и подршци наше матичне општине Врачар, урађена је и конзерваторска лабораторија, бићемо, дакле, у стању да сами радимо на заштити те све важне грађе и свих архивских докумената из те једне непроцењиве личне заоставштине. У исто време промовисали смо, управо јуче, нове ЦД каталоге управо на тему оног што је још остало непознато, најавили смо књигу о неоствареним Теслиним патентима, која ће заиста бити једна права ексклузивност, да упознамо још један део до сада непознате активности овог великог генија. Настављамо пројекат који је финансирало управо Министарство за науку и технолошки развој, компјутерску симулацију 3- Д Теслиних изума, коју смо заједно радили са Електронским факултетом у Нишу, дакле, са једном младом екипом, која ради нешто што је апсолутно у реномеу онога што доноси један холивудски спектакл, један део ћете моћи да видите и данас, и тај пројекат ће се наставити током ове и 2011. године, управо захваљујући овом Министарству. И она најважнија ствар, коју бих хтео да кажем, то је управо ова чињеница коју је господин Ђелић поменуо, јуче, данас и сутра, се рецимо, у Филаделфији одржава један велики догађај, манифестација посвећена Тесли и оно што је Филаделфија успела да учини и њихов Тесла – проналазачки клуб да градоначелник Филаделфије прогласи управо данас и сутра за Дане Николе Тесле. То је успело и многим америчким државама и 2006. године. Ова иницијатива коју је господин Министар поменуо, кренула је и много раније од других удружења и асоцијација наше вредне Дијаспоре која подржава Теслу, дакле, ова иницијатива представља један велики догађај који може да уследи, а то је да се дан Теслиног рођендана прогласи за Светски дан науке преко ОУН, то ће бити, заиста, оно највеће крунско, признање једном генију који је осветлио свет и био испред свог времена. Хвала вам што сте дошли данас у овом броју и надам се да ћете уживати у овој поставци, пре свега у овој веселој Изложби карикатура Николе Тесле, где ћете моћи да упоредите и оно како су га карикатуристи видели. Ове године, захваљујући Међународном бијеналу Златни осмех, али и како су га видели карикатуристи у својим карикатурама прављеним пре више од стотину година. Још једном, хвала и вама, наравно, осећам да сви ви носите у срцу Теслин 154. рођендан.“
Министар : „Ако желите да поставите нека питања око ове теме, изволите. Ја ћу да вам испричам једну анегдоту о томе како Никола Тесла и даље даје допринос Србији. Пре три недеље сам био са делегацијом у Силиконској долини на састанку са главнин научником Нокије. На његово питање, ајде, свака нација има неког научника, неку тему, дајте ми једно име из Србије, јер за њега је Србија једна од многих земаља. Када сам рекао, Никола Тесла, могу вам рећи да у том моменту, мада је Никола Тесла много тога урадио пре свега за радног века проведеног у Амарици, ипак чињеница да је наша нација произвела једног Николу Теслу је много значила и данас, 2010. године, човеку који води сва истраживања за Нокију, једног лидера у домену телекомуникација. То нам даје самопоуздање, храброст, да предложимо нове пројекте Нокији и другим технолошким лидерима света, тако да још једна постхумна захвалност Николи Тесли, он свакога дана уради нешто добро за Србију и наш народ. Имате ли нека питања око овога ?“ Питање из публике : „Шта сте урадили око заштите његовог родног места ?“
Министар : „Па око тога, као што знате, родно место се налази у Републици Хрватској, око тога ми ћемо разговарати када председник Хрватске, господин Јосиповић, посети Београд следеће недеље, то ће бити једна од тема које ћемо организовати. Ми, што се тиче Николе Тесле, интерсантно је да у Њујорку, када се причало о томе, да ли је могуће урадити нешто са оном собом где је провео велики број својих последњих година, у Њујоркеру хотелу, нажалост нисмо наишли на разумевање менаџмента тог хотела, али очекујем да ћемо урадити и ту нешто додатно. Уместо оног што је постављено на самоме хотелу, где се подсећа да је један велики геније провео, не толико срећне, последње године живота. Око других ствари, могу да вам кажем да ће Србија, у годинама које долазе, наравно кроз инвестиције у будућност, исто тако гајити и њену историју и традицију. Могу већ сада рећи да ће Министарство науке и технолошког развоја , финансирати у следећем циклусу финансирати израду једне велике Историје српске науке, коју немамо, а коју ћемо моћи да прика-емо целом свету. Исто тако, са Новим Садом је потврђено да ћемо ускоро завршити реновацију куће где су живели Милева Марић Анштај и њен муж, и ту ћемо приказати исто, улогу која је Милева Марић Анштајн имала и у домену науке на Алберта Анштајна у моменту када је формирао светски познате теорије. Тако да, бавићемо се и ониме што је научна традиција, баштина, и у том смислу очекујем да и Република Хрватска, и не само она, и многе друге земље, полажу неке форме права на оно што је урадио Никола Тесла, ми то не видимо негативно, него, напротив нешто позитивно, да нешто што је један Србин урадио, толико земаља у свету жели да присвоји.“
Из публике : „Ви сте вешто избегли одговор на моје питање.“
Директор : „Ако могу ја само да додам на ову тему, можда ће бити индиректно, али свеједно, реч је о тој сарадњи са Хрватском. Дакле, овде је била делегација на највишем нивоу из Лексикографског завода Хрватске, са идејом да се направи Лексикон Николе Тесле у сарадњи са Музејом Николе Тесле. Хрватској је јасно да без чињеница које су садржане, заиста, на овом једном светском месту, где се чува Теслина оригинална заоставштина, да се таква једна велика ствар не може урадити. То је иницијатива која ће свакако допринети том некаквом усаглашавању свега онога што је везано за Теслу. Морам да кажем, да постоји једна чињеница, која можда иде више у прилог онога, на тему, коју ви питате, дакле, Тесла је рођен у Војној Крајини у Аустрији, не у Аустро-Угарској, како се често греши, потом следи формирање Аустро-Угарске монархије 1867. године, дакле, 11 година после Теслиног рођења и то је оно што историчари пренебегну, да је рођен пре формирања, потом, Хрватска потпада под Угарског Краља, а Војна Крајина под Кајзера Франца, дакле, говорити о Томе да је Тесла Хрват, можемо само по геополитичком формирању једне, много, много касније заједнице као што је Краљевина Југославија, већ у међувремену се Војна Крајина укида и то све постаје Хрватска, Тесла је амерички грађанин. Дакле везе постоје, али то је дуга прича, можда не за ову прилику.“
Министар : „Кад је око тога, то што својатају Николу Теслу, Србина, је част за Србију.“
Директор : „Наравно, постоји још једна иницијатива, да се ова варијанта усвајања Светског дана науке, заједно уради са Хрватском, дакле, не видим ништа спорно у томе и...“
Министар : „И са Америком чији је он био држављанин.“
Директор : „Знате шта је рекао председник Америке Обама пре само неколико дана на Универзитету у Вашингтону. Рекао је, захваљујући једном Анштајну, Карнегију, Николи Тесли, Америка је постала оно што јесте данас. Дакле, њима треба да будемо захвални, тим славним људима, да имамо САД. Према томе, Никола Тесла је, да кажем, ушао у нешто што је баштина САД-а и целога света. Када помињемо баштину о којој посебно бих апострофирао, пре само месец дана, мој колега, помоћник директора Младен Вујовић, био је представник не само Музеја, већ Србије, у Сеулу, у Јужној Кореји, где је одржана једна велика Међународна архивистичка конференција под покровитељством УНЕСКО-а , где је преко 90 земаља донело своје артефакте и изложило све оно што чини чувени Регистар баштине света. Рећи ћу вам само да су две ствари из Србије део тога, дакле, УНЕСКО-вог Регистра који садржи све оне артефакте значајне за историју читавог човечанства. То је комплетна Теслина архива и то је још само Мирослављево Јеванђеље. Дакле, показали смо још једном колико је значај Теслине архиве, у једном далеком Сеулу, Јужној Кореји, где је то опет имало свог одјека. Пуно тога што говори о томе, интересовању за Теслу, не заборавите гугл са његовим логотипом прошле године, не заборавите Тесла – ауто будућности који је назван његовим именом, не заборавите први супер компјутер који можете држати на свом столу, а зове се Тесла, и још много тога што, заиста, чини Теслу планетарном личношћу и говори о томе да никада неће бити заборављен и да ће увек бити део онога што сматрамо продором науке и технологије.“
Министар : „Физичари и даље мере физичком мером – Тесла“
Директор: „Наравно, наравно , то су та чувена признања, мерна јединица за магнетну индукцију. Хвала.“
Синиша Мијатовић (photo & info: Sinisa Mijatovic)
|
||||||||





















У Музеју Николе Тесле, у Београду, обележена је 154. годишњица рођења српског генија на којој је говорио Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој.Организована је Изложба карикатура Николе Тесле, а посетиоцима је представљен део новог димензионалног представљања Теслиних патената, примењеног софтверског решења које омогућава демонстраторима интерактивно коришћење израђених апликација, а посетиоци на тај начин први пут могу да проникну у суштину оригиналних решења које је Тесла применио у својим најзначајнијим изумима.
У Музеју Николе Тесле, у Београду, обележена је 154. годишњица рођења српског генија на којој је говорио Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој. Организована је Изложба карикатура Николе Тесле , а посетиоцима је представљен део новог димензионалног представљања Теслиних патената, примењеног софтверског решења које омогућава демонстраторима интерактивно коришћење израђених апликација, а посетиоци на тај начин први пут могу да проникну у суштину оригиналних решења које је Тесла применио у својим најзначајнијим изумима.







