"Do Tokija do New Yorka. Moji radovi se nalaze U 35 glerija sirom Amerike, narocito su popularni u Kaliforniji i New Yorku, Vise nije pitanje kako cu reklamirti svoja dela i ko ce pozeleti da ih kupi, vec koliko mogu fizicki da izdrzim. A kada me pitaju kako sam stigao do ove pozicije, kazem 15 godina po 15 sati dnevno. Verujem u prirodni zakon: Kakva setva, takva zetva"...

(photo & info: Gordana Varga)

intervju koji sledi je preuzet iz STV arhive... a fotografije su sa junske Bobanove izlozbe u Beogradu.

~~~

"OGLEDALO DUSE U SUSTINI JESTE MOJA KASIKA"

U aprilu mesecu (pre par godina) na naslovnoj strani casopisa Art Business News, pojavio se nas vec poznati vajar i slikar Boban Ilic.

Otvorena je takodje prodanja galerija na Michigen avenji gde se izlozene po ko zna koji put njegove vec poznate sirom sveta figure..

Zapravo sta ovom umetniku daje Orginalnost?

Boban Ilic je razvio autentican stil.

Prepoznatljiv po tome sto skulture pravi do metalnih kasika.

Jednostavno, Boban Ilic kaze "Nekoliko puta sam u mom zivotu doneo svesne odluke, tako sam morao da raskinem as emocijom kao elementom stvaranja i da sve svedem, na dve osnovne stvari: a to je iskrenost moje duse i materijal za koji sam rodjen i tehnologiju kojom materijalizujem svoje stvaralstvo."

Zapravo proces varenja dovodi do vibracije vatre, to daje snagu koja ozivljava inace hladan metal.

Orginalnost u radu je kasika, sta zapravo to znaci?

Kasika je simolicno hrana za dusu, gledajuci u kasiku sa jedne strane vidimo svoje lice kako treba a kada je okrenemo vidimo se obrnuto, zar to nije interesnatno, kad malo bolje razmislim i tu ima odgovora.

 Gde ste do sada sve izlagali u svetu?

Do Tokija do New Yorka. Moji radovi se nalaze U 35 glerija sirom Amerike, narocito su popularni u Kaliforniji i New Yorku,

Vise nije pitanje kako cu reklamirti svoja dela i ko ce pozeleti da ih kupi, vec koliko mogu fizicki da izdrzim. A kada me pitaju kako sam stigao do ove pozicije, kazem 15 godina po 15 sati dnevno. Verujem u prirodni zakon: Kakva setva, takva zetva.

Koliko su vam znanje i sencibileter koji ste poneli iz Srbije pomogli da se nametnete americkoj publici?

Uspeh sam postigao zahvaljujuci obrazovanju i svemu ostalom sto sam poneo iz Srbije. Mislim, pre svega na menatalitet i toplinu, koje covek jednostavno ne moze da nauci. To je temelj, plodna zemlja u kojoj ce biljka dati divan plod.

Svaka vasa figura odise pokterom?

Sve moje skulpture odisu dinamikom, svaka pokazije neki pokret. Fasciniran sam baroknim stilom. Kada udjem u neku katedralu gde su oslikane figure koje lete prema nebu, obuzme me jeza.

Koje vam je delo donelo najvise uspeha??

Godine 2002 na internacionalnom takmicenju Kajamura u Japanu dobio sam specijalnu nagradu za malu skulpturu. Iako je takmicenje odrzano u Hokaidu, u Tokiju mi je priredjen fenomenali docek. Na ekranu na aerodromu stajalo je moje ime. Kao i uputstva kako da stignem u grad. Kad te Japanci priznaju i pozovu kao gosta, obaspu te najvecim pocastima koje mozes da dozivis.

Ipak moj najveci uspeh je moja porodica.

Drago mi je da moja deca rastu uz umetnicka dela.

 Da li postoje planovi za buducnost?

Planiram da otvorim umetnicku skolu i atelje u kulturnom klubu Sv. Sava u Chicagu. Voleo bih da pomognem mladim talentima da dodju iz Srbije i okusaju srecu u Americi. Mnogo volim svoj narod i mada sebe smatran srpsko-americkim umetnikom, nemogu da ne odam zahvalnost zemlji u kojoj sam stvorio svoj umetnicki stil.

Tekst i fotografije:  Gordana Varga