У Министарству за дијаспору, изложбу слика и икона,  љубав, вера, нада, проф. Гордане Ненадовић-Миливојчевић отворио је Миодраг Јакшић, државни секретар у Министарству за дијаспору Републике Србије, а гости  на изложби били су проф. Здравко Милинковић,  глумице Рада Ђуричин и Вјера Мујовић, које су рецитовале стихове уз пратњу звука гитаре Дарка Радивојевића. 

(photo & info: Sinisa Mijatovic)

ЉУБАВ, ВЕРА, НАДА

У Министарству за дијаспору, изложбу слика и икона,  љубав, вера, нада, проф. Гордане Ненадовић-Миливојчевић отворио је Миодраг Јакшић, државни секретар у Министарству за дијаспору Републике Србије, а гости  на изложби били су проф. Здравко Милинковић,  глумице Рада Ђуричин и Вјера Мујовић, које су рецитовале стихове уз пратњу звука гитаре Дарка Радивојевића.

Миодраг Јакшић искористио је прилику да се обрати нашим уметницима у иностранству : „Морам да се захвалим свим нашим људима који су се свих ових година окупљали око цркви, удружења наше културе, уметницима из дијаспоре који излажу код нас, који никада нису прекидали везу са Србијом и та веза је постала нераскидива. Многи од њих су данас у својим областима лидери у свету и ми смо наша врата њима широм отворили од првог тренутка када смо добили овај простор да у њему радимо, поред Свечане сале у којој је одржано небројано промоција наших стваралаца, ми сада имамо и ову Малу салу коју ћемо уподобити за изложбе, биже то једна галерија у којој ће сликари из дијаспоре излагати своја дела, а ми ћемо се потрудити да их и на други начин помажемо да у својој матици буду присутни у јавности и уметничким круговима, да се представе, да их афирмишемо.“

Гордана Ненадовић – Миливојчевић, рођена је 1968. године у Шапцу, живи и ради у Београду. Сликар, професор, познати иконописац, иза себе има више од 25 изложби у земљи и иностранству. Њене слике се налазе у многим градовима света. Пише поезију и на сликарско платно преноси одраз своје душе. Имала је самосталне изложбе у Београду, Лазаревцу, Шапцу, Ваљеву, Љигу, Канади – Торонто, Милтон, Калгари, Америци – Чикаго, Њујорк, Сан Дијего, Лос Анђелес.

Блиске су јој све сликарске технике, а јединственом и оригиналном је чини дар за сликање икона, посебно у византијском стилу. Њене слике сијају непролазном светлошћу и изражавају дубока осећања и афинитете за необичне визуре виђеног призора. На њеним сликама је све на први поглед јасно и видљиво, али својом осетљивошћу и сензибилношћу открива се један скривен, дубљи слој слике, у коме има истинског, романтичног духа. Из њене ће уметничке душе и радионице сигурно наставити да се изливају и обликују нове форме као карика у ланцу њеног трагања у свету ликовне уметности. Успешно је корачала степеницама на путу личног напретка и усавршавања. Да би се некуд стигло и нешто постигло, потребно је проћи таму и имати снаге сачекати јутро, појавити се негде далеко, у далеком граду међу добре људе и бити јачи и бољи од њих. Сликарка успешно игра утакмицу живота, све јача и боља у свету који је око ње.

фото-инфо Синиша Мијатовић