5. седница Пословног савета за дијаспору ПКС у проширеном саставу одржана је у Београду уз присуство припадника српске дијаспоре из 30 земаља укључивши и један број привредника из Србије.

(photo & info: Srdjan Ilic, reziser)

Београд, 30. јуни 2010.

ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ СРБИЈЕ: ДИЈАСПОРА

5. седница Пословног савета за дијаспору ПКС у проширеном саставу одржана је данас у Београду уз присуство припадника српске дијаспоре из 30 земаља укључивши и један број привредника из Србије.

У свом уводном излагању домаћин седнице, председник ПКС  и Пословног савета за дијаспору, Милош Бугарин истакао је да после усвајања Закона о дијаспори и Србима у региону предстоји и усвајање ,,Националне стратегије односа дијаспоре и матице,, као базног документа који ће омогућити ближу и плоднију економску сарадњу српске привреде и наших људи у расејању. Поред економских потенцијала и реалних пословних интереса дијаспоре за улагање и развијање сопствених пословних пројеката у Матици не треба занемарити ни чињеницу да се новим партнерским односима развијају и укупни економски односи Србије са иностранством – поготово у време светске економске кризе.

Значајан допринос овим важним процесима не смо креирања већ и реализовања  државне политике пружило је и Министарство за дијаспору и активној сардањи не само са ПКС већ и другим министарствима Владе Републике Србије.

Тако је за данашњи дан уприличено и потписивање Уговора о сарадњи Министарства за дијаспору и Привредне коморе Србије на реализацији пројекта летње праксе српских студената из иностранства у српским компанијама.

Члановима Пословног савета презентован је један број пројеката (преко 100 пројеката је обрађено а још 50 је у припреми у ПКС) са подацима о привредним гранама у Србији у којима су могућа и пожељна профитабилна улагања наших пословних људи из расејања.

Није заобиђена ни тема редовног пописа становништва наредне године као и поједина размишљања у јавности да је дошло време утврђивања броја односно пописа наших људи у расејању на свим континентима. На ову тему  проф.др Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистистику, изнео  је професионални став на ову тему. Наиме, попис становништва по европским стандардима подразумева ,,стално становништво једне земље,, а дијаспора (укупно) не спада у ту категорију односно отвара проблем одговора на питање правне и формалне дефиниције: ,,шта је дијаспора?,,. За сада ми немамо тачан број наших људи у расејању а да би то сазнали морамо имати: правни оквир, методологију и средства да се овај посао, по први пут, и обави. Међутим, истакао је директор Завода, попис односо евиденцију можемо да урадимо и идуће године али само делимично. Досадашња искуства на ову тему, као што су протекли парламетрани избори у Србији, чине јако скромну основу.

Међутим, верујемо да ће се овај важан и потребан посао ипак обавити не само да би проверили број од често помињаних 3 до 4 милиона већ да би утврдили и тачно сазнали број Срба и српских потомака расутих по свету.

У дискусији која је уследила учествовали су наши људи, привредници и представници српских организација из Белгије, Русије, Швајцарске, Аргентине, Аустралије, Србије и других земаља.

Овај значајан скуп својеврсни је увод у предстојећу 3. по реду Конференцију медија дијаспоре и Срба у региону (Медија центар) односно свечане седнице Дијаспоре и Срба у региону (здање Скупштине Републике Србије).

(текст и форо: Срђан Илић, режисер, дописник СТВ – Чикаго)

~~~

30. јун 2010. године

Срећковић: 193 конкретна пројекта за инвеститоре из дијаспоре

Пета седница Пословног савета за дијаспору Привредне коморе Србије у проширеном саставу, којој је присуствовао и министар за дијаспору Срђан Срећковић одржана је данас у Привредној комори Србије.

У свом обраћању, министар Срећковић је, између осталог, рекао:

„Имајући у виду све параметре српске привреде, новчане дознаке представљају један од важних стубова макроекономске стабилности Србије. Tрансфер новчаних дознака у периоду 2.000 до 2.008 године, чинио је 13,7% бруто домаћег производа и његово учешће у бруто домаћем производу је 2,5 пута веће од учешћа страних директних инвестиција, у  протеклих 10 година. У  протеклих 5 година постоји тренд, просечно учешће новчаних дознака у бруто домаћем производу износило је 15,3%.

На почетку светске економске кризе, Међународни монетарни фонд је проценио да ће у 2009. години износ дознака миграната из источноевропских земаља бити смањен до 10%. Међутим, српска дијаспора је прошле године остварила већи ниво новчаних трансфера у Србију, за 10% у односу на раније периоде. Постаје очигледно да је ово постао тренд, па се да закључити да у време економских поремећаја и криза у свету и Србији, српска дијаспора дозначује још више новца него у периодима економске стабилности и на томе сви треба да јој будемо захвалани.

У садашњем  тренутку наше привредне реалности, кључни изазов економске политике Владе је изналажење извора финансирања за раст привреде заснован на јачању реалног сектора и повећању извоза. Ти извори могу бити домаћа штедња, оснивање нових банака које би кредитирале пољопривреду, индустријски извоз, мала и средња предузећа и инвестиције из дијаспоре. Прилив страног капитала због светске економске кризе још неко време ће бити лимитиран и зато се морају лоцирати унутрашње резерве, а инвеститори из дијаспоре у том смислу могу одиграти веома важну улогу уз емитовање средњорочних и дугорочних државних хартија од вредности.

Процес враћања поверења дијаспоре у институције Србије је увелико одмакао и зато је време да почнемо да размишљамо да по моделу сличном Ирском, дијаспори држава понуди врло конкретне инвестиционе, профитабилне пројекте засноване на партнерству јавног сектора и власника капитала наше дијаспоре. Верујем да би такав нови приступ, утемењен на обостраним интересима врло брзо дао веома добре резултате.

Управо зато, Министарство за дијаспору као први корак припремило је и ускоро ће објавити мултимедијални каталог са понудом конкретних могућности за инвестирање у Србију. Биће понуђено 193 конкретна пројекта за улагања у 67 општина и градова Србије. Највише понуда је за инвестирање у област туризма, 75 пројеката, у област грађевине и инфраструктуре 68 пројеката, у сектор инфраструктуре 29 пројеката, пољопривреде, прехрамбене индустрије и екологије 21 пројекат.

Користим прилику да се захвалим локалним самоуправама и Привредној комори Србије, који су  били наш партнери на овом важном пројекту, који ће дати детаљне информације српској дијаспори о инвестиционим потенцијалима српске привреде.

Уверен сам да се налазимо на новом почетку, да постављамо здраве основе за привредну сарадњу са нашом дијаспором, и очекујем да дијаспора у будућности више инвестира у Србији, да зарађује и да тиме подстиче привредни развој земље.“