У организацији Привредне коморе Србије, поводом међународног празника „Дан Дунава“, на броду „Златно срце“, одржане су промоције : Дунавска стратегија Европске Уније, програм крстарења Дунав-Учионица на води,  специјалног издање часописа „Наутичар“ о Дунаву, Удружења EFDRI – пројекат „Наше воде“.  Двочасовној пловидби Дунавом присуствовао је и Божидар Ђелић, потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције.

(photo & info: Sinisa Milosevic)

ДАН ДУНАВА

У организацији Привредне коморе Србије, поводом међународног празника „Дан Дунава“, на броду „Златно срце“, одржане су промоције : Дунавска стратегија Европске Уније, програм крстарења Дунав-Учионица на води,  специјалног издање часописа „Наутичар“ о Дунаву,Удружења EFDRI – пројекат „Наше воде“. Двочасовној пловидби Дунавом присуствовао је и Божидар Ђелић, потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције.

Европска комисија ће током 2011. године усвојити Стратегију развоја Дунава, чиме би дунавски ток требало да постане један од најважнијих паневропских путева, али и главна туристичка дестинација у Србији. Захваљујући природном богатству дунавске регије, бројним културно-историјским споменицима и савременој туристичкој понуди на Дунаву, можемо на најбољи начин да промовишемо српски туризам у Европи. Велики туристички бродови у дунавске луке у Србији пристали су 683 пута током 2009. године и искрцало се више од 75.000 путника, а укупно је крстарило 115 великих бродова са преко 225.000 путника.

Божидар Ђелић је истакао : „ Дунав је веза Србије са Европом, или ћемо ући у овај брод или ћемо остати по страни и гледати како други плове и добијају новац....Немогуће је имати (ЕУ) Дунавску стратегију, а да Србија не буде у њој. Примена ове стратегије је за нас припрема за пуноправно чланство...На јесен ће се у Београду одржати конференција о најтежем питању – финансирању Дунавске стратегије....Тренутно имамо 13 лука на Дунаву, у јавној је расправи закон који ће регулисати статус лука, њиме ће бити обезбеђен јавни интерес, а уз нов Закон о безбедности пловидбе припрема се и скуп нових закона који регулишу ту област....Ту је и питање акциза за гориво и важно питање станица за снабдевање бродова и јахти горивом...Нове стратегије не повлаче нове буџете, велика је финансијска криза у Европи, постоји велики износ већ одобреног новца који није искоришћен, Србија је инкасирала 11 милиона евра за интегралну стратегију пловидбе на Дунаву, од предстојећег пакета помоћи ЕУ Србији за 2011. годину, добићемо још 25 милиона евра, а сугерисали смо општинама које учествују у прекограничној сарадњи да 60 милиона евра из те области усмери ка Дунаву...Сада је лоптица на терену Владе Републике Србије, која треба да обезбеди средства да се део тих пројеката спроведе у дело.“

Брод „Златно срце“ је најсавременији и најскупљи путнички брод изграђен у Србији у последњих тридесет година. Својом наменом, конструкцијом и техничком опремљеношћу у потпуности је прилагођен потребама основаца. Ентеријер брода је модеран, прилагођен намени брода и опремљен савременим мултимедијалним уређајима за реализацију образовног програма. Поред тога, намењен је и за : матурске вечери, излете, екскурзије, туристичка разгледања, семинаре, промоције, састанке, породичне свечаности. Власник брода је Нова школа, фирма задужена за наутичке амбиције у новом образовнм процесу. Основни циљ пројекта Учионица на води је подизање нивоа знања и свести о вредности и значају очувања Дунава, деце основношколског узраста учењем у природном амбијенту, реализује се у форми тематске полудневне и целодневне пловидбе, кроз организационе форме рада на броду и изван њега, о чему нам је нешто више рекла Оливера Јовановић, директор маркетинга и продаје у издавачкој кући Нова школа : „Почели смо са радом пре шеснаест година, творци самог пројекта и издаваштва су власници Тодор Ћук и Милица Ћук. У прво време смо се бавили издаваштвом часописа, а касније и уџбеника – заступљени сви предмети од првог до четвртог разреда. Као нов пројекат који је дат Министарству просвете на усвајање је Дунав-Учионица на води, где се изводи амбијетална настава на броду, потпуно нови вид наставе, у једном новом окружењу, на води, а како наши ученици не знају пуно о Дунаву, нашем националном благу, овај пројекат који је јединствен у Србији у многоме ће привући наше ученике, њихове наставнике, родитеље и уопште популацију која је заинтересована за новитете и за иновативност у погледу образовања.“

Представљено је специјално издање листа „Наутичар“ у чијем су креирању овај пут помогли Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичка дирекција за воде, Туристичка организација Србије и Привредна комора Србије. Изузетно тематски квалитетан, разноврсног садржаја и богато илустрован фотографијама младог и талентованог фотографа Владимира Ненезића, по концепцији главног и одговорног уредника Борислава Васића, превазилази оквире листа намењеног само наутичарима, једноставно речено, то је изузетан илустровани часопис који завређује пажњу шире читалачке публике.

Све присутне изузетно је заинтересовало излагање Милорада Тимченка, кординатора за послове развоја локалног наутичког туризма Градске управе Панчева – Одељење за водопривреду и шумарство у име Експертског форума „Дунавске регионалне иницијативе“ – EFDRI (невладине организације основане 2007.) , о пројекту Наше воде и Eco regate Tamiš 2010. :„Еко регата Тамиш 2010. је замишљена да се придружи обележавању Дана Дунава, одржавањем на  Тамишу, највећој притоци Баната која даје допринос чистоћи Дунава на том подручју. Сама регата имаће едукативно- активни део на самом терену, а то је подизање свести свег живља који живи на подручју од Панчева до Опова. Регата иде 40 километара од Панчева, Јабуке , Глогоња, Сефкерина, све до Опова. У свим овим местима организоваће се еколошке радионице и конкретне акције на чишћењу обала. Наутичаре ће дочекивати представници месних заједница са својим активистима и сви заедно ће учествовати у спровођењу планираних активности предвиђених протоколом, а после же се дружити уз котлиће рибље чорбе и паприкаша, што неминовно иде уз реку. Пројекат Наше воде – конкретне еколошке акције, упознавање са историјатом пловидбе и пристаништа на Дунаву, коме је претходило 13 завршених подпројеката, препознатих и подржаних од Градска управа Панчева. Прошле године смо обележили стогодишњицу наших чувених светионика „близанаца“, на ушћу Тамиша у Дунав који су јединствени у Европи, спремамо се за њихову комплетну реконструкцију и рестаурацију, као и изградњу једног пункта на самом ушћу за прихват туриста.

Тамиш је био плован целом својом дужином, треба изградити преводницу у Опову, Томашевцу и на каналу Карашац дугог 11 км,  Тамиш би могао бити спојен са Дунавом преводницом у Ченти , преко пута Сурдука на 1207. км и на 1154. км - садашње ушће, чиме би смо добили пловну мрежу за мала пловила све до границе са Румунијом у дужини 118 км. Круна свега би био споразум са Румунијом да од 200 км у њиховој страни, 100 км оспособе за пловидби и тако би Тамиш на једном свом већем делу могла бити међународна пловна река за индивидуална пловила туристичког типа.“

Амбициозни планови које треба подржати, како би Србија, захваљујући Дунаву, искористила на прави начин своје велико природно и културно-историјско богатство и осавременила своју туристичку понуду у циљу привлачења европских туриста.

 Синиша Мијатовић