Hа Јавору, одржан је Сабор српске омладине из матице и расејања под покровитељством Министарства за дијаспору. Присутнима на Сабору се у име домаћина обратио Мића Алексић, представник Дијаспоре из Француске, а манифестацију је отворио председник Организационог одбора Сабора, Ратомир Ристић, председник Општине Ивањица. У званичном програму учествовала су културноуметничка друшта из Црне Горе, Републике Српске, Румуније, Хрватске – Вуковара и Србије – Ариља, Краљева, Чачка, Ужица, Ивањице.

(photo & info: Sinisa Mijatovic)

3. САБОР СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ ИЗ МАТИЦЕ И РАСЕЈАЊА – ЈАВОР 2010.

У сусрет Видовдану, на Јавору, одржан је Сабор српске омладине из матице и расејања под покровитељством Министарства за дијаспору. Присутнима на Сабору се у име домаћина обратио Мића Алексић, представник Дијаспоре из Француске, а манифестацију је отворио председник Организационог одбора Сабора, Ратомир Ристић, председник Општине Ивањица. У званичном програму учествовала су културноуметничка друшта из Црне Горе, Републике Српске, Румуније, Хрватске – Вуковара и Србије – Ариља, Краљева, Чачка, Ужица, Ивањице.

Хунанитарна организација „Стара Рашка“ из Београда организује овај Сабор са циљем да се омладина дружи и зближава, чува своје корене и да се успомена на јаворске јунаке сачува и кроз наредна покољења. Војин Вучићевић, у име организације, информисао је окупљени народ : „ Планирамо да од идуће године, на овом истом месту, организујемо још две манифестације, обогатимо културно-уметнички програм и тиме упишемо Јавор као једну од значајних дестинација у туристичку мапу Србије. Ми каснимо са датим обећањем о изградњи цркве, спомен костурнице и летње бине, али то није до нас, дуго смо чекали на добијање свих дозвола и сагласности од надлежних органа за подизање ових објеката. Са жаљењем морам да обавестим све који исчекују извлачење награда лутрије Сабора, да данас наградне лутрије неће бити, јер од Министарства финансија до данашњег дана нисмо добили потребну дозволу за њено одржавање. Пет бикова које смо хтели да доделимо, остаће на пашњацима да сачекају одржавање Сабора наредне године. Верујем, ако Бог да, да ће све учеснике и посетиоце наредне године сачекати и изграђени објекти.“

Значај обнове Сабора је и зближавања људи овог краја, као и повезивања младих да заснују породице и оживе село, да буде више бракова и деце, повећа се стопа наталитета и ојача борба против „беле куге”. Многе нежење су се сјатиле са разних страна јуче на Јавор у жељи да виде удаваче, разговарају са проводаџијама из Скадра, а поводом тога на Сабору се нашао Павле Брајовић, председник тамошњег удружења Срба и Црногораца „... циљ нам је да створимо институционални систем како бисмо упознавали младе људе и развијали везе ... девојке су тамо већином добре и радне, спремне су да живе на селу и удају се у Србији...“

Јован Цвијић је још закључио да је Стара Рашка „...копча која спаја све српске земље...“ имајући тада у виду Стару Србију, Србију и Црну Гору као две самосталне српске државе, а затим и Босни и Херцеговину које су се налазиле под аустроугарском окупацијом. Назив Стара Рашка користила се за простор у коме се зачела српска државна идеја и где је настала прва српска државна организација под кнезом Властимиром у 9. веку, прва српска држав настала у областима Полимља, Потарја и горњих токова Ибра и Дрине.

Положен је венац на споменик Изгинулим борцима на Јавору и Калипољу са јаворским јунаком мајором Михаилом Илићем у ратовима за независност Србије 1876. и 1877. године подигнутом 1907. године од Благородног потомства. На Јавору, низ косе које са планина воде ка селима Љепојевићи и Кладница, у Калипољу, мало је ко од мештана заорао бразду, а да није наишао на кости јаворских јунака посејаних широм ове планине. И данас су успомене на борбе и српске ратнике живе, у кућама мештана, за дугих зимских ноћи, препричавају се приче и преносе сса генерације на генерацију детаљи тих битки. О тим борбама, о јунаштвима, о мајору Илићу, о његовој храброј погибији на Јавору, спеване су многе епске песме.

Сабор се одржао на пропланку – тромеђи Ивањице, Нове Вароши и Сјенице, на планини Јавор „Ој Јаворе, моја љута рано, од тебе сам отиш’о одавно”, њеном 1400. метру надморске висине, са које пуца поглед на планину Голију, по хладном и ветровитом времену, уз непрестано падање кише, што није спречило долазак учесника и народа на народну светковину. Продавале су се шајкаче, српске заставе, грнчарија – земљани лонци и ђувечи, примењеног дизајна делова намештаја од дрвета, везови, плетени вунени џенпери, на ражњевима су се окретали бравци док се целим простором ширио мирис свадбарског купуса припреманог у земљаним концима. После званичног програма организован је ручак за званице, после кога смо напустили Сабор, на који је тек почео да пристиже народ, који ће целу ноћ провести у дружењу уз музику и осванути на Јавору на Видовдан. Младожењама и удавачама желимо да пронађу своју животну срећу на овом Сабору.

                                                                                                                                 Синиша Мијатовић