Oтворени су Калемегдански сутони, 42. по реду, на Светски дан музике, у Уметничком павиљону “Цвијета Зузорић” и манифестација ће трајати до 15. јула. Секретар Музичке омладине Београда Предраг Милојковић јавности је најавио манифестацију, али је на самом њеном отварању препустио публици, од самог почетка, да ужива у извођењу програма од стране учесника. 

(photo & info: Sinisa Mijatovic)

42. КАЛЕМЕГДАНСКИ СУТОНИ МУЗИЧКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА 

Отворени су Калемегдански сутони, 42. по реду, на Светски дан музике,  у Уметничком павиљону “Цвијета Зузорић” и манифестација ће трајати до 15. јула. Секретар Музичке омладине Београда Предраг Милојковић јавности је најавио манифестацију, али је на самом њеном отварању препустио публици, од самог почетка, да ужива у извођењу програма од стране учесника. Уз хор „Колибри“ наступио је  Дечји хор РТС-а и перкусионисти Музичке школе „Станковић“.

Диригенти Невена Ивановић и Снежана Деспотовић, на радост и одушевљење публике, водили су сигурно своје хорове кроз програм : Тебе појем, из „Литургије“ -  Стевана Ст. Мокрањца, Молимо за фину тишину - А. Кораћ, Frere Jacques – француска песма, Коловођа – народна песма, Мој Београд – З. Лековић, Димничар – R. i R. Sherrman (Мери Попинс), Bella note – P.Leigh, S. Burke (Маза и Луња), Свако жели да је мачка сад – A. Rinker, Из снова те знам – П.И. Чајковски, Иза дуге – H. Arlen   (Чаробњак из Оза), Ала ј`леп – Стеван Ст. Мокрањац,  When she loved me - S. Mc Lachlan (Toy story), Мрак – Д. Радић, Да се окреће земља престат` никад неће, Нисмо сви исти – Д.С. Јовановић, Суперкалафраџилистикекспиалидоушас – R. i R. Sherman (Мери Попинс).

„Колибри је најмања птица на свету. Танана, живописних боја, незадржива у покрету. Асоцијација : дете. Отуда име дечјем хору Колибри. У њему деца расту и певају...“

Хор је основан 1963. године, оснивач и дугогодишњи диригент овог најмлађег ансамбла у оквиру Музичке продукције Радио-телевизије Стбије је Милица Манојловић, која је провела четири деценије на његовом челу и своју диригентску палицу потом је предала Невени Ивановић. Хор је одржао преко стотину концерата у земљи и иностранству, учествовао у аудио драмама, на телевизији, серијама и на филму. За собом има 7 аудио касета, 19 сингл и 42 лонг-плеј плоче и 3 аудио ЦД-а. Добитник је многин награда, међу њима најзначајнијих : Повеља Радио Београда за допринос развоју дечје и омладинске музике, Златни Беочуг Културно.просветне заједнице Београда за остварење у области науке и уметности, Повеља „Удружења композитора“ за допринос развоја мизичког стваралаштва, Захвалницу УНИЦЕФ, Златна сиринга Радио-телевизије Београд за највеће годишње остварење ансамбла, Орден рада са сребрним венцем, Медаља „Мокрањчевих дана“ и Змајева награда.

 „...јединствени дечји хор препознатљиве културе певања, допадљиве интерпретације и високог професионалног односа према музицирању гајеном у осмишљеној љубави према музици, активном примању мизике чију поруку јединственим задовољством преноси на слушаоце. Став при певању, дисању, осмишљавање интерпретације, разумевање поетског текста, био он на српском језику или не, ставља се у функцију музичког израза...“

Специјални гост био је један од најатрактивнијих младих ансамбала перкусиониста „Stanković Percussion Ensemble” који је учествовао на смотри у Сеулу представивши нашу земљу. Своје представљање започели су пре званичног програма, испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић, пропраћени великим интересовањем од стране деце оба хора и пристужуће публике. Овај пут бенд је бројао мање чланова, који варира зависно потрбе извођења, примерено узрасту и врсти наступа. Репертоар ансамбла састоји се од специјално аранжираних каденци које укључују и кореографије и представља једини састав тог типа у овом делу Европе. Опчинили супублику својим наступом и показали да бубњеве, чинеле, добоши и разноразне удараљке не праве буку, већ музику. 

Потекао је као део камерне музике Музичке школе „Станковић”, као један од обавезних програма, а временом је израстао у ансамбл. Иза савршеног извођења ове перкусионистичке секције је вредно вежбање, три пута недељно, велика посвећеност и ентузијазам њених чланова, под вођством професора Синише Јовића који са колегом, професором Иваном Марјановићем, аранжира музику и предаје на смеру удараљки  „Желимо да постанемо прави професионални ансамбл, као у Западној Европи или Америци у којој постоје овакви професионални ансамбли на колеџима. Наша музика не подлеже комерцијализацији, већ популаризацији удараљки као један од начина да се млади људи одвоје од негативних ствари.“

У времена када нису постојала модерна средства комуникације све се оглашавало преко најгласнијег инструмента. У кампу добош је позивао на ручак, вечеру. Војни стил је временом еволуирао пратећи савремене музичке токове. И сада, ансамбл, поред својих аранжмана, композиција класичних композитора, џеза, понекад свира old school marching kadence, старе три-четири века,  из доба рата за независност у Америци.

Професор Синиша Јовић се распричао о  свом ансамблу : „ Добро вече, или добар дан браћи преко Атлантика, више ми је него задовољство да могу да вам се обратим. Вечерас свирамо за све Београђане, неколико наших стандардних каденци, овим данашњим наступом затварамо нашу концертну сезону 2009/2010. За разлику од других који иду на летовање, ми смо одлучили да сваки дан, сем суботе и недеље, да радимо дупле пробе. Омасовили смо се, сада имамо 20 чланова из разних музичких школа, прерастамо школске оквире, постајемо градски ансамбл, српски ансамбл, а оваквих ансамбала нема у овом делу Европе сем једног мањег у Хрватској. Мој задатак је да овде научим сваког да свира, да  увежбамо каденце и да све то на сцени функционише. У Београду и Србији нема где нисмо свирали, предност нашег ансамбла је што добро звучимо када свирамо на отвореном простору, радимо пуно концерата за основне школе и тиме приближавамо ову музику деци. Сада сви хоће да свирају бубњеве и то ми је драго, наш стил је шоу-бенд у разним кореографијама, није класичан милитари – онако стегнут и стварно је занимљиво за видети, пун егзотике. Циљ нам је да имамо 43 члана. У Америци свирају много добро, тамо има самураја, они су наши узори, ми нисмо мејџер лига, они  имају и огромне буџете, ми смо добра колеџ лига, али ми смо српски бенд, па када Американци могу да долазе у Гучу, можемо и ми Срби у Америку“

Исте вечери, поводом Светког дана музике, на Коларцу је одржан концерт Хора Крсмановић – Обилић у у част 125 година од његовог оснивања, под вођством диригента Даринке Матић Маровић, асистента диригента Дејана Миливојевића, наступали су солисти : Алекса Васић – бас баритон, ђакон Владимир Руменић и Дарко Манић – бас, а на програму су била дела С. Христића и М. Тајчевића.

Светски дан музике достојно је обележен у Београду, у сусрет првом дану лета, испративши задњи календарски дан пролећа.

                                                                                                                                     Синиша Мијатовић